Келвин (симбол: К) је јединица мере за температуру. Име је добио по лондонском инжењеру и физичару Вилијаму Томсону, који је уздигнут у вршњаке као Лорд Келвин 1892. године, четири године након његове смрти. Келвинова скала је апсолутна, термодинамичка температурна скала која као своју нулту тачку користи апсолутну нулу, температуру на којој престаје сво топлотно кретање у класичном опису термодинамике. Келвин јединица је једнака једном квадранту термодинамичке температурне скале (барем у теорији), која се креће од нуле до максималне вредности од плус и минус 273,15 степени. Келвинова скала се широко користи у науци и технологији. Келвинова температурна јединица се користи као мера апсолутне температуре. То је еквивалентно 0° Целзијуса и 273,15 К (степени Келвина) једнако -273,15° Целзијуса, или 0° Келвина је једнако трострукој тачки ВСМОВ (стандардна средња океанска вода). Постоји неколико комбинација и конверзија јединица које укључују Келвинову температуру. Да бисте претворили између Фаренхајта и Целзијуса помоћу келвина, морате додати 273,15 броју у Фаренхајту да бисте добили његову вредност у келвинима. На пример, додавањем 273,15 до 212 степени Фаренхајта добићете око 373,15 келвина.

Фаренхајт је температурна скала заснована на оној коју је 1724. предложио физичар Данијел Габријел Фаренхајт (1686–1736) која користи степен Фаренхајта као јединицу. Име је добио по астроному и физичару Габријелу Фаренхајту (1686–1736). На оригиналној скали, тачка смрзавања воде је 32 степена, а тачка кључања 212 степени. Јединица је позната и као Фаренхајт или Реаумур. У науци и кувању, Фаренхајтова скала се обично користи у САД. Ова температурна скала је добила име по астроному по имену Габријел Данијел Фаренхајт (1686-1736). Температурна јединица Целзијуса је добила име по шведском астроному Андерсу Целзијусу (1701-1744).